Za sve nas pandemija korona virusa je nešto novo, što nikada do sada nismo iskusili, barem u našoj generaciji. Svi se pitamo šta će biti sutra, jer ne-izvesnost kuca na vrata svih nas i to sa svih strana.
Svi se pitamo šta će biti sutra, jer ne-izvesnost kuca na vrata svih nas i to sa svih strana. Nadležni su veoma zabrinuti kako utišati strahove i strepnju od nepoznatog. U svemu ovome današnji čovek traži kako da nekako poti-sne ovu surovu sadašnjost. Pri tome koristi alkohol, droge i druga opojna sredstva koja ih na-vode na isključenje iz stvarnosti a za one koji barataju internetom tu je virtualna stvarnost. Za prošlost ne mare a najmanje za budućnost. U stvari to su sredstva kojima se čovek distancira od stvarnosti, jer želi da potisne sadašnjost a ujedno postaje i zavisan na tim porocima. U kraj-njem slučaju se sve ovo fokusira na čoveka i sasvim ispušta iz vida Boga, koji je ipak iznad svega pa čak i ove krize pandemije. Za narod Božiji ovo nije tako, jer je on uvek živeo u zavi-snosti na Bogu. Zato je za hrišćanina glavna persepktiva budućnost a ipak koja se prelama, od-nosno pretaka i u sadašnjost. Svakako, ne zaboravljajući prošlost, mi živimo u sadašnjosti, ali u svetlu onoga što dolazi u budućnosti i to je prava vremenska perspektiva za nas hrišćane. Ali, kako da živimo kao Božiji narod tu surovu sadašnjost a u svetlu budućnosti? Kako da na-učimo da zavisimo na Njegovoj milosti? Ovde se fokusiramo na našega Boga i Njegovu Reč.
U Ponovljenom zakonu 8:2-3, Gospod govori svome narodu da se seti svega što je On učinio za njih četrdeset godina na putu iz zemlje egipatske. Oni su iskusili sve nevolje a među njima i glad, no Gospod ih je nahranio manom sa neba. Šta je bio cilj svega ovoga? Da bi ih Gospod iskušao i saznao šta im je u srcu, odnosno da li se pouzdaju u Njega ili ne. Bog im je dao lek-ciju koju su trebali naučiti a to je da čovek ne živi samo od hleba, nego od svake reči koja iz-lazi iz usta Gospodnjih (3). Isus je ove iste reči primenio u svoj ovozemaljski život kada ga je đavo kušao u pustinji (Lk 4:3-4). Zanimljivo da je to isto u kontekstu iskušavanja u vezi gladi i hrane, odnosno hleba. Mada Isus nije mogao da sagreši, jer je On bezgrešan Božiji Sin, ipak On nam pokazuje kako da se i mi ponašamo u jeku krize koja nam trenutno kuca na vrata. Na-ročito kada se to tiče našega svakidašnjeg hleba. Kako da uvidimo da je Njegova Reč na pr-vom mestu u našim životima a sve ostalo će nam Gospod obezbediti.
Zamislimo se sada nad manom. Celih četrdeset godina u pustinji, kada je narod gunđao, Gos-pod je davao svome narodu manu. To se ponavljalo, ponovno dan za danom. Uprkos tome, protiv Božije zabrane, narod je ipak pokušavao da sačuva nešto mane za sledeći dan, ali to se ucrvlji i usmrdi. Jedini dan kada su mogli da sačuvaju manu za sledeći je bila subota, kada su odmarali od svih poslova. Gospod je učio narod da budu zavisni jedino na Njemu za svaki po-jedini dan, odnosno dan za danom. Svakoga jutra su morali ponovo i ponovo da se potpuno pouzdaju u Njega, da bi ovaj hleb sa neba pao na zemlju. Bez ovog Božijeg obezbeđenja ne bi bilo ni hrane ni života. Bog ih je poučio da glad i žeđ nemogu biti utoljene ljudskom pomoći, snagom i mudrošću, nego samo Božijom. To je bilo čudo od Boga. Sama činjenica čudesnog božanskog obezbeđenja u času njihove najveće potrebe je mogla doneti potpunu zavisnost i poniznost među narod Božiji. A ponizan čovek uvek priznaje da zavisi na Bogu u vezi svojih potreba. Bez Božije reči, hrana i ostale njihove potrebe ne bi bile dostupne. Dakle, ništa ne bi bilo moguće bez Njega. Ovo je bila najveća lekcija za Božiji narod a to je i danas za nas. I mi danas potpuno zavisimo na Bogu i Njegovom obezbeđenju za svaki dan.
Ovde treba da kažemo da nam ovo daje uvid u to zašto ljudi još i danas nagomilavaju svoje zalihe!? Čovek se boji neizvesne budućnosti i zato stvara zalihe, misleći samo na sebe. Tako se stvaraju "veštačke" nestašice, koje vode u još veću krizu. Mi kao hrišćani bi trebali biti pri-mer u ovome, da svojim životom pokazujemo da smo zavisni na Bogu, dan za danom što se tiče naših potreba i zaliha i uopšte života. Verujem da je ovo veliki izazov vere za sve nas.
Dakle, činjenica je, da smo i mi u ovo vreme sasvim zavisni na Bogu kada se tiče vode i hra-ne, kao i nekada Izrailj u pustinji. Kao i njima tako će Bog obezbediti i za nas sve kroz svako-dnevno čudo mane za neodređeno vreme krize. Zato ne treba da gunđamo i prigovaramo niko-me a najmanje Bogu. On je obezbedio i obezbeđuje za sve nas kroz okolnosti Njegovog provi-đenja. Bog uživa u tome da preokrene naše najgore situacije u čuda Njegove milosti a sve da bi proslavio sebe. Bog želi da i mi naučimo da smo potpuno zavisni na Njemu. On koristi ove nepovoljne krajnosti naših potreba i čudesno obezbeđivanje da bi privukao našu pažnju. Ne budimo kao Izrailj, koji je neprekidno zaboravljao ovu istinu o svome Bogu. Što se tiče nas, mnogo lakše je zaboraviti trenutke kada nam Gospod daje sve u svakodnevnici, nego vreme-nima krize. Zato zapamtimo da je kod Boga uvek izobilje bez obzira na naše povoljne ili ne-povoljne okolnosti života. Naučimo se pouzdati samo u Njega za svaki dan naših života.
Međutim, još teže za nas je da naučimo ovu istinu o zavisnosti na Bogu u duhovnoj oblasti, mada je ovo nerazdvojivo. Možemo egzistirati danima, mesecima a možda i godinama, imiti-rati i glumiti duhovni život svojim mehaničkim pokretima, možda čak biti i uključeni u službu zajednice kao starešine ili đakoni a ipak zavisiti samo na telesnim ljudskim resursima. Ovo možemo sebi priuštiti u vreme izobilja, ali ne i u neimaštini koja danas vreba na nas sa svake strane. U ovim teškim vremenima, ako smo zavisni u telesnom smislu na Bogu, koliko više treba da budemo u duhovnom. Zašto? Jer se tu ne borimo protiv tela i krvi, nego protiv glavar-stava i vlasti, protiv sila koje vladaju ovim carstvom mraka, protiv zlih duhova u nebeskim prostorima. (Ef 6:12) Dakle, ovaj rat nije samo rat protiv virusa, nego onoga koji stoji iza sve-ga a to je sotona sa svojim demonima. Mada nam sada ovde nije cilj da izlažemo o Božijoj op-remi, ipak za ovaj rat se moramo obezbediti sa celim oružijem, koje ovde apostol Pavle nabra-ja. Jedino ovako ćemo moći da pogasimo sve ognjene strele Zloga (16). Primetimo da je Reč Božija i molitva osnovno oružje koje nam Bog daje na raspolaganje u ovoj borbi, mada i ostalo itekako ima svoju važnost. Bog nam danas daje ovo vreme da koristimo ovo oružje.
Kada govorimo o mani, možemo je zameniti sa reči milost. I milost kao i mana jeste Božiji dar za vreme svake naše potrebe, ne samo u spasenju nego i svakodnevnom životu posveće-nja. Ali milost je mnogo veća od mane. Ona nas duhovno održava i daje nam snage. Gospod će nam dati svu milost koju trebamo za današnji dan a sutra će nam opet dati svoju milost koju trebamo za sutrašnji dan. Kada pokušamo pomisliti na sutra bez toga da smo još primili milo-sti za sutra, mi ćemo biti zabrinuti. U Izl 16:16-21, se pominje tri puta da je svaka osoba mo-gla sakupiti onoliko mane koliko je trebala. Bilo je dovoljno mane za svakoga, niko nije ostao gladan. A Bog je na neki tajanstven i čudesan način regulisao i udesio da nikome ne pomanjka i niti ne pretekne u izobilju. Dakle, ako je neko sakupio mnogo, nije imao previše, a onaj koji je sakupio malo nije imao premalo. To je divna slika milosti Božije, koja nam svakodnevno dolazi sa neba preko Isusa Hrista. Bog nas na ovakav čudesan način obezbeđuje i danas.
Ovo nam ilustrira način na koji Bog raspodeljuje milost na pravedan način svim ljudima. To u teologiji nazivamo "opšta milost," koju Bog pokazuje naprema svim ljudima. Uvek je postoja-lo i postoji optimalno snabdevanje milosti, tako da niko ne mora da bude bez nje. Ali zato u-vek postoji samo onoliko koliko je trebamo, čak i na svaknevnoj bazi, dan za danom. Bog nam ne dozvoljava da "uskladištimo" i "nagomilamo" milost samo za sebe, nego moramo naučiti svaki dan iznova i ponovo da gledamo u Njega da nam je obezbedi. A ponekad moramo tražiti kod Njega novu milost za svaki trenutak i minut našega života. Zašto je ovo moguće?
Na pitanje Jevreja u Jn 6:30 pa nadalje, Isus im odgovara na njihovo traženje znaka da je On Mesija, kao nekada kada su njihovi preci u pustinji tražili manu. To zato jer su Rabini po tra-diciji verovali da će Mesija kada dođe kopirati čudo mane, kao znak identiteta. No Isusov od-govor je bio jasan: On je taj istinski hleb sa neba, koji daje život svetu, jer je mana je pokazi-vala na dolazećeg Mesiju. A ipak i mnogo više, jer onaj koji poveruje u Njega neće umreti kao njihovi očevi, nego živeće zauvek (51). Naravno, Jevreji su negodovali, jer nisu shvatili ovu Isusovu poruku, uzimajući je doslovno u vezi jedenja Hristovog tela. Za nas danas je ova po-ruka jasna, jer govori o našoj veri u Isusa i činjenja dela koje Bog od nas traži. A to delo je da verujemo u Onoga koga je On poslao. To je primanje Božije milosti u spasenju, a koja je do-voljna za svaki dan, kako našega duhovnog tako i telesnog hleba, odnosno života. To je Božije delo danas među nama u ovoj krizi, koje ojačava našu veru u Hrista. On nije došao samo da o-drži naš život na zemlji, nego da nam da život večni. Ovo je prilika da i drugima pokažemo na taj znak istinitog hleba života, koji je niko drugi no Isus Hristos. Kada ljudi okuse ovu "manu sa neba" oni će se isto upitati kao nekada: "Šta je ovo?" A mi ćemo im odgovoriti: To je hleb života, Isus Hristos, Božije delo spasenja među nama! Verujte u Njega pa ćete biti obezbeđeni za večnost. Zar to nije divna prilika kako da iskoristimo ovo vreme za evangelizaciju?
Uz obećanje ove milosti Isus nas poziva da živimo i danas po njoj u vremenima krize. U Ma-tejevom evanđelju 6:25–34 nas Isus poučava u vezi naših svakodnevnih životnih briga. Jed-nostavno, On nas poziva da pogledamo na ptice i prirodu koja se budi i počinje da cveta, jer se Otac nebeski brine. Isus kao da želi da se našali sa nama kada kaže: "A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan? (27) Ovim rečima On pokazuje na darežljivost i ve-likodušnost svoga Oca, kada gledamo na raskošnu lepotu Božijeg stvorenja. Zbog ovoga odaj-mo svu pažnju na ono što Boga sada radi i nemojmo se brinuti i biti zaokupirani onime što će se desiti sutra: "Šta ćemo jesti? ili: Šta ćemo piti? ili: Šta ćemo obući? Sve to traže mnogobož-ci. Jer zna vaš nebeski Otac da vam je sve to potrebno." (31-32) Bog će nam pomoći da se su-očimo sa time, bez obzira na poteškoće koje dolaze i koje će doći. Najbolji savet nam Isus da-je na kraju a to je: "Tražite prvo Carstvo Božije i njegovu pravednost, a sve ovo će vam se do-dati. Prema tome, ne brinite se za sutrašnji dan, jer će se sutra brinuti o sebi." (33)
Na kraju, naše svakodnevne brige za sutra nas odvlače od sadašnjosti gde Bog upravo sada radi. Možda smo u kušnji da Bog neće biti sa nama i sutrašnjeg dana!? Možda mislimo da sada kada nas je izbavio i doveo u porodicu Božiju, da kroz ono što sada sotona čini, On će možda da nas napusti u vreme naših najvećih potreba!? Ovo nije istina nego laž sotone, jer upravo On reče da će biti sa nama u sve dane do svršetka sveta. (Mt 28:20) Zatim, "Neće li nam Bog, koji nije poštedeo svog vlastitog Sina, nego je dao da umre za sve nas, darovati sa njim i sve drugo?" (Rim 8:32) Sigurno je da Bog hoće da nam da sve u svome Sinu.
On će nam dati snage i za ovaj trenutak, jer On sada čini nešto posebno u nama i kroz nas. U slučaju Izrailja to je bilo testiranje njihovog srca, da Bog vidi šta se nalazi u njemu. Usred ha-osa današnjice Bog želi da iskuša i naša srca i vidi da li se potpuno pouzdajemo u Njega iz da-na u dan!? Da li potpuno zavisimo na Njemu i Njegovoj milosti? Usred ovih bura života, Duh Sv. nam daje jasnu i jednostavnu viziju: Da izaberemo da se pouzdamo verom u Njegovu lju-bav. Zatim, da oslušnemo druge oko sebe i vidimo njihove potrebe, da im pomognemo i us-merimo ih na Hrista. To može biti spremanje hrane, odlazak u kupovinu, spremanje stana itd. To je Božije delo i danas koz svoj narod. Neka nam Gospod da kreativnosti kako da ispružimo ruku i celoga sebe van prema onima koji su u potrebama. Naš Bog nas je učinio partnerima sa sobom da donesemo Njegovo carstvo na ovu zemlju. Pogledajmo oko sebe i primetimo šta On radi i kako se mi možemo uključiti da učestvujemo u tome sa Njime! Koje je to poslanje koje možemo ispuniti na svakom koraku kada naše brige i strepnje počinju da se kovitlaju oko nas. Sa našim uskrslim pobednikom Hristom na čelu to će razagnati sve mračne oblake i utišati nas u Njegovim rukama punih ljubavi i brige za nas. To je život u potpunoj zavisnosti na Njegovoj milosti za današnje vreme krize i za sve dane našega života. Amen.
Avram Dega,15 April 2020.
