Talas ove pandemije korona virusa se dotiče na neki način života svih nas. Verujemo da ćemo kroz ovo vreme svi duhovno porasti bliže Gospodu i tražiti Njega u svemu i to ne samo našim telesnim nego još više duhovnim potrebama.
Za sve nas, ove promene ograničenosti, nestašica, razjedinjenja i nesigurnosti, su nove i daleko od naših normalnih normi života. Nažalost, mnogi još uvek poriču i odbijaju da prihvate ove ograničenosti, koje nam ova kriza nameće. Ponašaju se kao da se to njih ne tiče i da se ništa zapravo ne događa. Ovo je veoma sebično jer ne uzima u obzir sigurnost i blagostanje drugih. Da o Božijoj providnosti u ovome i ne govorimo.
Sa druge strane, mi svi dobro znamo da kod Gospoda nikada nema neizvesnosti i neisgurnosti. "On je naša čvrsta stena i tvrđava gde uvek nalazimo zaklon." (Ps 18:2) Ovaj nasilan prekid u našim životima će se pokazati kao veliki blagoslov, ako dozvolimo da nam ova pandemija pomogne da shvatimo koliko smo ranjivi, slabi i nesposobni da sami kontrolišemo našu situaciju. Koliko smo zavisni na Bogu, jer je o ito da smo sami od sebe bespomoćni suočiti se sa ovom krizom. Možda je ova kriza uništila i naš ponos i oholost barem u nekoj meri!? Molimo Gospoda da se milioni izgubljenih duša okrenu Hristu na spasenje dok se suočavaju sa neizvesnošću ove situacije. Onda se možemo radovati i usred žalosti i sećati da će Bog u svojoj providnosti doneti dobro iz svake situacije pa i ove krize. Biblijski primeri Josipa i Danila gde je Bog preokrenuo zlo na dobro, nam o tome jasno govore. Oni su bili više no pobednici u Bogu.
U našoj zemlji kao i svugde u svetu svakodnevno čujemo iste priče u vezi obolelih, žrtava, zatvorenih crkava i opšte pometnje i zbunjenosti. ALI u isto vreme čujemo i o novim prilikama i mogućnostima, koje narod Božiji koristi u ovi najtežim trenucima života. Ovo je vreme kada želimo da stojimo čvrsto zajedno u Hristu više nego ikada. Molimo se jedni za druge, delimo svoja iskustva i ideje u vezi dobrih reakcija, odnosno akcija na ovu krizu. Kao što rekosmo u prošlom javljanju, neka to ne bude samo reakcija, nego još više akcija sa Isusom u centru naše službe drugima. Neka naša dela sada govore glasnije o Hristu nego naše reči. Pošto govorimo o reakcijama na ovu krizu one treba da budu dobre i da vode uvek Božiji narod u akciju, odnosno dela. Budimo ohrabreni da prihvatimo ovaj jedinstveni izazov koji nam Gospod daje u naše vreme.
Postoje četiri krajnje negativne reakcije koje i narod Božiji može imati a koje ne želimo primeniti, ali nas sotona želi uhvatiti i u ovu zamku. Prvo da pogledamo na negativne reakcije a posle na pozitivne akcije.
Prva zamka sotone je poricanje i odbijanje prihvatiti da je ovo što nam se sada događa istina. Možemo se ponašati kao da se ništa ne dešava, da se nas to ne tiče i da nas nije nas briga za druge. Možda mislimo da smo dovoljno mladi i jaki sa imunitetom i da do nas neće doći ono najstrašnije. Uostalom i ne volimo da nam vlasti ili neko drugi govori i zapoveda kako da živimo svoj život. Nismo naučili da slušamo druge. Mi smo pametniji.
Onima koji ovako misle treba pokazati na Isusa, koji je za vreme svog zemaljskog života bio vođen sažaljenjem i saosećanjem sa ljudima u bilo kakvoj potrebi. Moramo se podsetiti da vrlina poniznosti, koja uvek ide uz sažaljenje, nije misliti više ili manje o sebi, već uopšte ne misliti na sebe nego na druge. Neko reče da je poniznost ona vrlina koju gubimo kada saznamo da je zapravo imamo. Držimo se Isusovog primera u Filipljanima 2. glavi, gde Isus isprazni sebe, ne misli na svoje nego na ono što je naše a to je naše spasenje.
Druga krajnost u ovoj teškoj situaciji jeste strah. Neki se mogu duboko u sebi bojati ove situacije dok druge obuzima panika. Strah od nepoznatog nas može potpuno paralisati tako da prestanemo da funkcionišemo u životu. Ovde nam pomaže događaj kada Isus utiša buru u Markovom evanđelju glavi 4:35-41. Isus jeste suvereni Bog i On stišava sve bure u našem životu. Zašto je to tako? Zato što je upravo Isusa pravedni nebeski Otac bacio u konačnu i najstrašniju oluju suda našega greha na krstu da bi vaskrsnuo kao pobednik. Nemojmo se plašiti, nego dozvolimo da Isusovo evanđelje prodre kroz našu veru i u sadašnjim burama naših života. Ko je On? Suvereni Bog i neka ovo bude prilika da umesto straha naša vera u Njega ojačava svakim danom sve više.
Zatim dolazi krajnost kontrole, odnosno da smo mi na kormilu svake situacije u kojoj se nađemo u životu. Činjenica je, i to je naše ljudsko, da smo nažalost svi do određene mere naučili da sami kontrolišemo situacije u svome životu. Donosimo odluke, činimo neka dela i direktno ili indirektno "naređujemo" drugima šta da rade da nam bude dobro. Međutim, ova kriza nam je isčupala iz ruku našu samo-kontrolu i donela nešto što nismo sami sposobni da kontrolišemo. Zašto? Jer je to izvan naše kontrole. Ostali smo bespomoćni da uradimo nešto i to nas dovodi do očajanja. Ostaje nam jedino da prepustimo kontrolu naših života svemogućem Bogu.
U 2Kor 5:14 apostol Pavle govori u nekim prevodima "da nas ljubav Hristova kontroliše, odnosno obuzima i nagoni." Šta to znači? Ostatak stiha kaže da je Hristova zastupnička smrt na krstu prouzrokovala to da ne živimo više za sebe nego za Njega. Nešto drugo nas sada kontroliše a ne naše JA. To je naša glavna vodilja, motivacija i pokretač, koji kontroliše ceo naš život. To je život koji je ispunjen, odnosno vođen i kontrolisan Duhom Sv. Ef 5:18. On preuzima potpunu kontrolu naših žiota i u ovoj pandemiji.
Sledeća krajnost je u tome da možemo postati previše "revnosni" za Gospoda. Neko misli da je sada vreme da kao hrišćani trebamo ići protiv svih zabrana, koristeći svaku i zbranjenu priliku da se ide od vrata do vrata, pošto su ljudi sada i tako sami kod kuće i čekaju na nas! Uvidimo da se iza ovoga krije sebičnost do najveće krajnosti, koja ima za cilj da uzvisi sebe a ne da služi drugima. Tu je jasno da možemo biti isuviše ponosni na svoju poniznost i revnost - a to je greh. Gospod nas poziva da budemo mudri u svemu pa i ovom vremenu.
Ovakva lažna "revnost" bez razboritosti ne donosi koristi carstvu Božijem nego još više štete. Ponovo Isus je u Lukinom evanđelju opomenuo svoje učenike i vezi ovog problema. U 9. glavi od 46. stiha pa nadalje, Isus odgovara na njihovo pitanje: Ko je najveći? Zatim u nizu primera Isus na kraju prekorava učenike, koji su hteli prizvati oganj na samarjane, zato što nisu primili njihovu "revnosnu" službu. Njihova strast i želja da instantno presude samarjanima je bila više fokusirana na njih same i motivisana glađu za moći i kontrolom, nego iskreno shvatanje Isusovog poslanja za spasenje ljudskih duša u tom samarjanskom selu. To treba da bude i naš ponizan stav prema ljudima kojima želimo služiti. Kod Isusa je biti najveći biti najmanji! Lekcija poniznosti u službi za Gospoda je svakodnevno umiranje samom sebi, odnosno svome "JA" i ponizno služiti onima koji su među nama najmanji! Jer tako najmanji u Božijim očima postaju najveći.
Na kraju, neki u svojoj samopravednosti smatraju da je cela današnja situacija kazna od Boga, naročito na one koji su već inficirani virusom. Ovo je isuviše ozbiljna tvrdnja, koja kao da se ponavlja pri svakoj epidemiji kao ova ili nekoj velikoj katastrofi. Onima koji ovako misle ukazujemo na Isusove reči u Lk 13:4-5 o nesreći kod kule u Siloamu. Ovde je poginulo osamnaestoro kada se na njih srušila kula. U to vreme su ljudi, kao i danas, bili veoma brzi u osudi tih ljudi, jer su mislili da su krivlji od ostalih i zato ih stiže Božija kazna. No, Isus ih osvesti rečima: "Nimalo nisu bili krivlji, nego vam kažem da ako se ne pokajete svi ćete tako izginuti." Ovaj incident treba da nas podseti da smo svi zaslužili kaznu za greh, ali po milosti Božijoj smo još živi. Takvo evanđelje pokajanja od greha treba da delimo svim ljudima a najviše u sadašnje teško vreme.
Ali šta je ono što trebamo raditi u ovim teškim vremenima? Koje su naše moguće akcije, odnosno dela?
1.Molitva je naše duhovno disanje u ovo vreme krize. Prema Lk 18:1, ako se ne molimo mi posustajemo. U izvornom jeziku to znači "padamo u nesvest". Duhovna nesvestica nije dobra u vreme kada treba da smo duhovno budni. U ovome eshatološkom kontekstu Gospod kaže da će Bog odbraniti svoje izabrane koji mu vape danju i noću (7). Naravno sve to primenjujemo u našem kontekstu krize i naše vere, odnosno pouzdanja u Njegovu pravednost. Ovde se ne radi o poređenju sa sudijom nego kontrastu. Naš Bog je drugačiji jer će nas On mnogo više odbraniti od svih opasnosti i tako proslaviti sebe kroz svoj narod. Naše pouzdanje je ključno.
Apostol Jakov nam praktično govori o molitvi proroka Ilije u teškim vremenima krize kroz koje je narod Božiji prolazio. Jakov govori o molitvi vere jednog pravednika. Prorok Ilija je bio čovek kao i mi, jer nije bio taj koji je imao posebne moći da izazove sušu ili kišu. On je jednostavno verovao u Božiju Reč, koja je obećala da ako je narod neposlušan, Gospod će poslati glad i obrnuto, ako se pokaje zemlja će doneti svoj rod. Njegova molitva nije bila ezoterična, poznata samo nekolicini "najduhovnijih" gurua, koji brinu samo o sebi i služe svojim interesima, nego je jednostavno znala šta Gospod govori i verovala u Njegova obećanja. I to sve bez obzira da li su to bila dobra ili loša po njih. Ovo je veoma poučno u kontekstu naših molitava za vreme kriznih vremena.
Ovo nam mnogo govori o našoj molitvi pravednika. Ključna reč ovde je pokajanje, kako naše lično tako i celoga našega naroda. Primetimo da je svaka Božija intervencija u istoriji Izraela u najvećim krizama bila lično i narodno pokajanje (vidi Neh 1 i Dan 9). Oni su se kajali i za svoj narod, jer su znali da on još nije spreman a i lično - i Gospod je dao odgovor - iscelio je narod i zemlju. Budimo i mi ljudi ovakve molitve.
2.Molimo se za naš duhovni rast u Hristu. Iskoristimo ovo vreme, kao pojedinci i kao porodice da se skupljamo, koliko je to moguće, oko našega porodičnog oltara. Ovo je još važnije zbog toga što nemožemo da se sakupljamo u našim zajednicama. Krizna vremena su uvek zbližavala Božiji narod kako vertikalno sa Bogom tako i horizontalno sa drugim hrišćanima. Pri tome koristimo Božiju Reč i neko dobro dnevno čitanje, ili prenos propovedi preko interneta i društvenih mreža.
Molimo se i za vlasti, za naše vođe da im Gospod podari mudrosti u vođenju zemlje u krizna vremena. Molimo se za zdravstvene radnike, naše lekare i ostale koji se bore za živote mnogih, da im Gospod da mudrosti i snage da koriste sva moguća dostignuća medicine protiv ove pandemije.
3.Tražimo prilike ohrabrivanja drugih koji prolaze kroz krizu, naročito ako su sami, tj. usamljeni kod kuće. Apostol Pavle ohrabruje Korinćane kroz Božiju utehu, ali zauzvrat i mi trebamo da tešimo jedni druge onom utehom kojom nas sam Bog teši. (2Kor 1:3-4) Ovo možemo učiniti putem telefona, društvenih mreža ili pismeno preko mejlova. Gospod nam je dao ovu službu ohrabrivanja jedni drugih kao i molitvu za njihove potrebe.
4.Uključimo se u službu pomaganja drugima, koliko nam to naše prilike dozvoljavaju. Ovde sad prelazimo sa reči na dela, koja daju pečat našim rečima. Nekada davno smo čitali časopis "Reč i delo" od naše braće, koji nas je uvek uključivao u neki vid službe bližnjima. Kao što smo to već ranije primetili, to je služba svim ljudima a najviše onima koji su sa nama "domaći" u veri (Gal 6:10).
Ovde dolaze akcije naših lokalnih zajednica, koje uz pomoć Saveza mogu služiti svojim članovima. Ovo se najviše tiče onih koji su iznad 65 god. starosti, u penziji, ili bolesni i siromasi. Uostalom nemojmo čekati da nam neko kaže šta da radimo, iskoristimo svoju kreativnost, omladinu i one koji imaju snage i volje da služe Gospodu i bližnjima na ovaj način. Verujemo da će uskoro doći i neki konkretni vidovi pomoći kako vernima tako i nevernima. Iskoristimo ovo kao način evangeliziranja, jer Gospod glasno govori i kroz sve ovo.
5.Ono što je najvažnije u ovome trenutku je da iskoristiti svaku mogućnost da rečima a najviše delima govorimo o Hristu kao jedinom rešenju današnje sitaucije i to sve do večnosti. Evanđelje jeste rešenje kako za nas verne tako i neverne. Legalizam je najveći neprijatelj evanđelja, kako u Isusovo vreme tako i u naše. Nikakvo moraliziranje i idealiziranje nas neće spasiti a niti osuđivanje drugih.
S druge strane, kao što smo to već pisali mi treba da se podredimo svim propisima vlasti, te da postanemo primer šta to znači biti dobar građanin naše zemlje a ipak kao oni kojima je otadžbina na nebesima odakle očekujemo Spasitelja, Gospoda Isusa Hrista (Flp 3:20). Sigurno je da ćemo možda negde i pogrešiti, ali to ne poništava Božiji suverenitet, jer na kraju to nije naše delo, nije o nama i nama, nego samo o Njemu i Njemu.
Konačno, ako je evanđelje dobra vest tj. da nemožemo spasiti sami sebe od najgoreg virusa od svih virusa, odnosno greha, nego da je samo Isus naš Spasitelj, onda to treba da primenimo i na ovaj korona virus. Ako je evanđelje istinito onda nemožemo biti osuđivači drugih, nego da budemo poznati po našem saosećanju i sažaljenju naprema drugima kao Isus. A to znači da govorimo i dosežemo u živote drugih na vidljiv i opipljiv način ALI ne na način na koji bi mi telesno to činili nego na Isusov u vremenu kao što je danas. A to naš narod može okusiti i danas, kako dobar je Gospod (1Pet 2:3).
Na kraju, budimo svi ohrabreni kroz Psalam 103:19 - "Gospod je na nebesima postavio svoj presto i nad svima carstvom svojim vlada." - Bog sve ovo drži pod kontrolom u svojoj ruci. On je znao da će se ovo dogoditi, jer kod Njega nema iznenađenja. On takođe zna i i zašto se ovo dogodilo. I, On zna koliko dugo će to trajati. On nam kaže: "Utihnite i znajte da sam ja Bog, uzvišen među narodima, uzvišen na zemlji." (Ps 46:10) Utišajmo se i odmorimo u toj istini usred današnje krize. Amen.
Ondrej Franka, Mart 26, 2020.
