Savez Baptističkih crkava u Srbiji

Verujemo da je sve Pismo od Boga nadahnuto, dakle cela Biblija, Stari i Novi zavet, ukupno šestdeset šest (66) knjiga, su: nadahnuta, doslovno, potpuno, bez grešaka, istinita, dakle nepogrešiva i čista Reč Božija u originalnim rukopisima.

Verujemo da postoji samo jedan istiniti i živi Trojedini Bog. On večno postoji i jeste prvi uzrok svega vidljivog i nevidljivog; On sebe otkriva u tri različite osobe: Bog Otac, Bog Sin i Bog Duh Sveti, dakle tri osobe a ipak jedan Bog; a koje su jedno te isto u suštini, odnosno biti, osobinama, sili i slavi. Svaki od njih je dostojan našeg obožavanja, odnosno bogoslužja i poslušnosti.

Verujemo da je Bog Otac prvo lice Svete Trojice, On je Svedržitelj, koji sve čini u skladu s odlukom svoje volje, odnosno predodređuje i održava sve prema svojem naumu. On je Stvoritelj svega i ljubi ovaj svet jer dade Hrista da bude Spasitelj. Kao Stvoritelj On je Otac svih, ali je i duhovni Otac samo onih, koji veruju u Isusa Hrista kao svog ličnog Spasitelja.

Verujemo da je Gospod Isus Hristos drugo lice Trojedinog Boga; jedinorođen Sin; večna Reč, koji je obličje nevidljivog Boga, odnosno On je sam Bog; On uze na sebe obličje čoveka čudom devičanskog začeća od device Marije a posredstvom Duha Svetoga, dakle postavši sličan ljudima osim greha, jeste pravi večan Bog i pravi čovek - Bogočovek. On umre na krstu zastupničkom smrću; tako On posta jedini posrednik između Boga i ljudi, i da je sahranjen, da je vaskrsao trećeg dana u skladu sa Pismima u tom istom sada proslavljenom telu; onda se vaznese na nebo, gde sada sedi sa desne strane Ocu kao veliki Prvosveštenik, koji zastupa verne kod Oca; da će lično doći po svoju crkvu a pri drugom dolasku utemeljiti svoje carstvo na zemlji i da je On onaj od Boga određeni sudija živima i mrtvima.

Verujemo u Duha Svetoga, koji je treće lice Trojedinog Boga, ravan po sili, svetosti i mudrosti Bogu Ocu i Bogu Sinu; poslat Bogom Ocem a na molbu Boga Sina da bude Tešitelj i Pomagač onima koji veruju; zatim Duh Sveti dokazaće da je svet u zabludi u pogledu greha, pravednosti i suda. Verujemo da Duh Sveti kupanjem (banjom prerođenja) koje znači ponovno rođenje i obnavljanjem Svetim Duhom, preporađa svakoga koji veruje u Hrista; u tom trenutku ponovnog rođenja On napaja i ispunjava svakog vernog čoveka krštenjem u jedno telo – crkvu; da bi prebivao u svakom nanovorođenom čoveku doveka; ujedno ga obeležava pečatom za Dan otkupljenja. Duh Sveti puni verne ljude ne kvantitativno nego kvalitativno radi kontrole dajući im darove u jedinu svrhu da pripremi svete za delo služenja, za izgradnju Hristova tela - crkve, silu i vođstvo u misijskoj službi te ih uvodi u istine Reči Božije; dakle On posvećuje decu Božiju rastom u obličje Hristovo a sve kroz ispoljavanje rodova Duha, koje On prinosi a ne čovek.

Verujemo da je čovek stvorenje Božije, načinjen po obličju Njegovom, da je bio iskonski svet i ispravan, ali je svojom neposlušnošću Božijoj zapovedi pao u greh; izgubio slavu Božiju a postao duhovno mrtav u prestupima svojih greha i pod silom Sotone; ovo stanje totalne izopačenosti u grehu koji uđe u sve ljude jer svi sagrešiše, postali su nesposobni, nepravedni i čineći zlo, uopšte ne tražeći Boga, je rezultiralo da je svaki čovek pod Božijim gnjevom i sudom i nema nikave sposobnosti da sam promeni svoje stanje, odnosno da se spasi mimo Božije milosti i Hristovog dela spasenja na krstu.

Verujemo da je čovek duhovno mrtav u svojim gresima jer ako se čovek ne rodi ponovo, ne može da vidi Božije carstvo; odnosno, nikakva čovekova dobra dela: moralna ispravnost, narodnost, posebno poreklo, religija ili crkva, držanje Zakona, obredi krštenja, ne mogu dodati vrednosti Hristovog dela na krstu i Njegovoj prolivenoj krvi, odnosno pomoći čoveku da uđe u nebo. Spasenje jeste kroz nezasluženu milost, besplatno, primljeno verom kao dar Božiji čoveku utemeljen na prolivenoj krvi Hristovoj i Njegovom vaskrsenju; a koje se prima verom u svršeno Hristovo delo spasenja na krstu a u vidu obraćenja putem pokajanja, koje jeste deo te vere; onda čovek postaje novo stvorenje odozgo a novi život jeste rođen od Duha Svetoga i Reči. U opravdanju Bog uračunava grešnom čoveku pravednost Hristovu bez čovekovih dobrih dela, ovakvo spasenje jeste u sadašnjem vremenu i sigurno je, jer je njegov autor i Začetnik sam Bog a ne čovek. Verujemo da je spašen čovek potpuno promenjen sa novim sadržajem života i poznaje se po svojim plodovima.

Verujemo da svi spašeni, odnosno nanovorođeni ljudi u Hristu jesu: članovi opšte, odnosno univerzalne crkve, koja je nevesta Hristova, telo koje je započelo na dan Pedesetnice u Jerusalimu i u koje Duh Sveti neprekidno pridodaje one koji poverovaše bez obzira na narodnost, rasu i boju kože; razni udovi ovoga univerzalnog tela crkve su okupljeni u lokalnu crkvu nanovorođenih bogoslužiti Gospodu, koji je ujedno glava crkve, a sve radi slavljenja, molitve, zajedništva, naučavanja Reči, zajedničke službe, svedočanstva nevernima i misije.

Verujemo u dve novozavetne uredbe, koje nam ostavi sam Gospod da ih činimo kao poslušnost Njegovoj zapovedi. Prva uredba, sveto krštenje, koje nije uslov spasenja nego posledica i javno svedočanstvo da je neko spasen; se ostvaruje kroz potpuno zaronjenje u vodu na lično svedočanstvo vere onoga koji se krštava; a sve „u ime Oca i Sina i Svetoga Duha.“ Druga uredba, večera Gospodnja jeste spomen, odnosno sećanje na Hristovu smrt, odnosno dinamičko zajedništvo sa Njime u smrti kroz hleb i vino; a ujedno i preispitivanje samoga sebe u odnosu zajedništva sa celim Hristovim telom – crkvom.

Verujemo u potpuno odvojenje crkve od države, te da je svaka vlast postavljena od Boga i kao takvoj joj se treba potčinjavati i podržavati je u svim njenim pravednim težnjama a na svedočanstvo drugima; zatim moliti se za sve koji su na vlasti, da provodimo miran i tih život u potpunoj pobožnosti i dostojanstvu, odričući se svakoga nasilja u bilo kom obliku.

Verujemo da će posle uzeća crkve u tren oka na zemlji nastati velika nevolja, Hristov dolazak po crkvu jeste blizak i predstavlja blaženu nadu i motivaciju ka njenom pravednom i svetom životu. Isus će na kraju velikih nevolja doći vidljivo u svojoj slavi kao Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima sa svojom nevestom, crkvom da uspostavi na zemlji svoje doslovno hiljadu godišnje carstvo; posle svršetka hiljadu godina carstva Gospod će sesti na veliki beli presto da sudi nespašene od postanka sveta. Onda nastaje večnost, novo nebo i nova zemlja, odnosno Sveti grad, novi Jerusalim.