„Misija je glavna svrha crkve u svetu. Misija se više ne sme shvatati kao jedna od grana teologije, nego sva teologija treba da bude misijski nastrojena.
Hrišćanska zajednica igra ključnu ulogu u hrišćanskoj misiji. Misija se događa kad ljudi vide našu međusobnu ljubav. Svi znamo da se evanđelje saopštava i našim rečima i našim životima. Treba da budemo zajednica ljubavi i ljudi treba tako da nas doživljavaju.“ (Citati iz knjige „Crkva oblikovana evanđeljem“)
Na našim omladinskim sastancima u Kikindi smo prošli kroz ovu knjigu koju sam citirao i preporučujem je svima da je pročitate. Proučavajući je, uvideo sam neke greške koje sam ja sam činio i mislio o samoj misiji. Često sam se bavio ne toliko bitnim stvarima, kao što su na primer zgrada, prostor, novac, fizički opipljive stvari, a manje sam mario o duhovnim vrednostima, socijalnom statusu ljudi kojima je Hrist potreban, samom činu ljubavi koji je potreban da se jasno vidi u našim zajednicama... Posećujući crkve, video sam da se naša braća, starešine i oni koji služe bave gradnjom, postavljajući ciglu na ciglu, i to nije loše i nije nešto što ne valja, ali u ovom trenutku bojim se da je iz godine u godinu sve manje radnika u službi. Sve je manje misionara i pastora koji se brinu za svoje stado. Počeli smo da se bavimo previše velikim stvarima, a propuštamo ove male koje će nam jednog dana trebati više nego korica suvog hleba (u duhovnom smislu). Video sam crkve koje imaju prelep prostor i potencijal, ali traže još i žele još veći komfor, a pri tome nemaju sluge, nemaju one koji će naslediti braću koja će možda sutra otići svom nebeskom Ocu.
Braćo, sestre, potrebno je da okrenemo svoj pogled ka Hristu i vratimo se prvobitnim principima, principima prve crkve. Treba da počnemo da gradimo naslednike, da radimo sa mladima koje ćemo ostaviti iza sebe. Da, dok Hrist ponovo ne dođe i ne nađe nas kako smo svoje talente zakopali i vratili mu ih bez umnožavanja. Vidite? I tu se vidi naša duhovnost, koliko smo spremni da gradimo i izgrađujemo druge, a ne samo sebe. Nama su potrebni misijski radnici, sluge, pastori, starešine koje će služiti i dovoditi ljude Hristu. Potrebno je da zadržimo mlade ljude u našoj zemlji, da radimo sa njima. Potrebno je da se molimo za našu školu, da naše mlade, pa i starije, upućujemo na školu. Svako u svom mestu, u svojoj crkvi. Verujem da će nam Bog dati mudrosti i snage da idemo dalje. Neka se Njegovo ime proslavi i evanđelje proširi celom našom zemljom. Podupirimo naše misionare koliko god možemo. Nemojmo ih sputavati. Oni su svoje živote i porodice posvetili službi. Mnogi od nas ne živimo od misije i službe, već od privatnih poslova, državnih plata ili penzija. Zato cenimo one koji su se posvetili službi i gledajmo da im pomognemo. Oprostite ako sam bio previše ličan u ovom prvom delu, ali to mi je i bila namera, da se kao Hristove sluge okrenemo ka pravim vrednostima, Reči i jevanđelju, kojim treba da dosegnemo ovu našu zemlju. A neka ta međusobna ljubav bude neizostavni deo naših života koja se spominje u prvom citatu iz ovog izveštaja.
Ovo je ono što sam želeo da podelim sa vama ovom prilikom, sa željom da sve bude na izgradnju Hristovog tela i Njegovu slavu. Želim da završim sa poznatim stihovima iz Mateja 28, 18 – 20: „Tada im Isus priđe i reče: ʼData mi je sva vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i sve narode učinite mojim učenicima, krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio. I evo, ja sam s vama svakog dana, sve do kraja sveta.ʻ“
Miroslav Vlajnić, Maj 2022 godine.
